Kada je Patrik Hopkirk prešao liniju cilja u Monaku pre 60 godina, celom trkačkom svetu je zastao dah. Nakon 22 kilometra borbe u najnepovoljnijim vremenskim uslovima, Tartan crveni MINI Cooper S je neočekivano pobedio veliki broj takmičara, najavljujući trijumfalni pobednički niz koji se pamti i do danas.

Delovalo je da šanse nisu bile na strani kompaktnog MINI Cooper-a, s obzirom na njegove žestoke protivnike. Bo Ljungfeldt je bio posebna pretnja za volanom moćnog V8 Ford Falcon-a. Džon Kuper je uspeo da poveća zapreminu na 1071 cm³ i podesi motor na impresivnih 90ks, a MINI-jevi rivali su i dalje koristili tri do četiri puta više snage. Tu snagu je Ljungfeldt vešto koristio sve do takozvane etape 'noći dugih noževa', uspevši do tada da se odvoji punih 65 sekundi od ostalih.

Veličina, težina i pogon na zadnjim točkovima otežali su penjanje na planinski prevoj Kol de Turini na visini od 1.607 metara, što je dovelo do smanjenja Ljungfeldtovog vođstva. Za petama mu je bio vozač Hopkirk, koji je izgledao kao da lebdi kroz ogromne količine snega svojim MINI pogonom na prednje točkove, optimalnim izborom guma i rukovanjem pogodnim za krivine.

U poslednjoj etapi kroz krivudavi Monte Karlo, Šveđanin je postavio novo najbrže vreme i stigao prvi na cilj. Prema formuli korišćenoj u to vreme da se izjednače razlike u snazi i težini, MINI Cooper je završio reli samo pola minuta kasnije – time je ostvario veliku senzaciju, obezbedivši prvo mesto u ukupnom plasmanu.

Te godine na takmičenje je poslato šest automobila. Tri vozača su završila među prvih deset, čime je započeta era „Tri musketara“ - Patrik Hopkirk, Timo Mekinen i Rauno Altonen. Međutim, ogroman uspeh nije imao mnogo veze sa srećom ili slučajnošću. Zapravo, istorija je ispisana 1960-ih na osnovu uloženog napora inženjera i vozača, posebnog dizajna MINI-ja i nepresušne vere u uspeh.

Hopkirk je neprestano trenirao na snegu u želji da u potpunosti iskoristi potencijal automobila, koji se pokazao sličnim kartingu prilikom upravljanja. Takozvani „ledeni špijuni“ su izviđali lokacije kritičnih delova na stazi i prenosili važne informacije vozačima tokom trke.

Mnogo pre nego što je dizajner Alek Isigonis nacrtao prvu MINI skicu, on i Džon Kuper su uspostavili duboko prijateljstvo. Kuper – čiji je otac i sam imao radionicu – ugradio je Morisove motore, a Isigonis je više puta tražio savet ambicioznog dizajnera, imao iskustva sa trkačkim timovima Formule 2 i 3. Međutim, menadžment BMC-a je bio skeptičan u vezi sa Kuperovim planovima da modifikuje MINI za asfaltske trke. „Uopšte nisu mogli da zamisle MINI kao trkački automobil. Međutim, upornost mog dede i početni uspeh na stazi su ih na kraju osvojili“, priča Čarli. Ova upornost se brzo isplatila: 1962. godine je unapređeni MINI zauzeo prvo mesto na mnogim istaknutim reli stazama.

Pošto se dokazao, Classic MINI je otišao na prestižnu trku u Monte Karlu. Ono što je Hopkirk postigao 1964. godine je Mekinen ponovio sledeće godine bez ijednog kaznenog poena. Tri musketara su bila nezaustavljiva, čak i kada su snovi o het-triku razbijeni diskutabilnom diskvalifikacijom 1966. godine. Uprkos tome što je tim sa Raun Altonenom postigao het-trik 1967. godine, zlatne godine su završene 1970. godine. Međutim, kraj dominacije u reliju bio je samo početak istorijskog globalnog uspeha za MINI brend.

MINI je sebi postavio cilj da ispuni individualne želje svakog auto-entuzijaste. Tako su se pojavili novi proizvodni pogoni i modeli kao što su MINI Clubman ili MINI kabriolet. Fokus brojnih izdanja modela kretao se od sportskih i elegantnih do mladalačkih, ali uvek zadržavajući tradicionalni sportski duh. Tokom decenija, brend MINI se iznova pronalazio: nudeći sve veći komfor zahvaljujući visokokvalitetnim materijalima, tehničkoj stručnosti i sve većem broju opcija za individualizaciju. MINI je kreiran da odgovara svakoj vrsti površine i svakom životnom stilu.

Džon Kuper je svoju ljubav prema automobilima preneo i na svog sina Majkla. Njegov prvi automobil je bio, što nije iznenađujuće, crveni MINI. Sada se nasleđe nastavlja četvrtom generacijom, jer je Majklov sin Čarli takođe trkač koji duboko oseća isti „preduzetnički duh i ljubav prema trkama i motosportu“.

Za Čarlija, ova strast je deo njegovog DNK, ali u jednom periodu pokušao je da krene drugim putem, daleko od Kuperove karijere. Bila je to buntovnička faza koja se naglo završila. „Gravitaciono privlačenje brenda bilo je prejako. Drago mi je što ponovo radim sa MINI-jem i BMW grupom, održavajući autentični duh porodice Kuper živim i držeći jednu nogu u motosportu“, kaže Čarli.

Čarli se nedavno popeo na čuveni Kol de Turini u crvenom klasičnom MINI-ju sa kontrastnim belim krovom, prateći isti asfalt koji je njegov deda osvojio pre 60 godina adrenalinom i borbenošću. Pored toga, učestvovao je u 24-časovnoj trci na Nirburgringu 2023. godine – jednom od najizazovnijih takmičenja na svetu – gde je obezbedio mesto na podijumu za MINI John Cooper Works. I danas, MINI nastavlja da slavi velike uspehe.

Mnogo toga se dogodilo MINI Cooper-u u poslednjih šest decenija. Njegove granice su pomerane bezbroj puta; stil, tehnologija vozila i funkcionalnosti su neprestano optimizovani. Ipak, kultne karakteristike koje su bile ključne za pobedu u Monte Karlu 1964. godine i danas se mogu naći u MINI modelima: pogon na prednje točkove, poprečno postavljeni motori, kratki prelazi karoserije, kompaktne dimenzije.

MINI ostaje okretan saputnik koji garantuje neuporedivo zadovoljstvo u vožnji i čini sportski karakter na četiri točka pogodnim za svakodnevnu upotrebu. I dok šarm originalnog dizajna traje, njegove performanse su se znatno poboljšale, između ostalog, unapređenjem karakterističnog osećaja kartinga.

Danas, nova potpuno električna porodica MINI se fokusira na održivost i prenosi moderne standarde u genijalan koncept vozila i pogona. Za Čarlija, ovaj sledeći korak se u potpunosti uklapa u MINI filozofiju: „Prelazak na električnu energiju ima savršeni smisao za brend – prihvatanje električne tehnologije ne samo da je u skladu sa pomakom ka održivosti, već takođe donosi niz prednosti legendarnom MINI karting iskustvu vožnje. Moj deda bi voleo električnu revoluciju.“

Čarli je prošle godine izašao na scenu sa Stefani Vurst i legendom relija Raunom Altonenom kako bi predstavio novi električni MINI Cooper. I dok gleda u budućnost, on planira da nastavi stopama svog oca i dede kako bi održao nepogrešivi buntovnički duh živim: „Svakako se osećam kao deo revolucije koja stvara budućnost u svetu motosporta sa električnim impulsom.“