Naša alatka za upravljanje vašim odobrenjima za korišćenje kolačića je trenutno isključena. Iz tog razloga su određene funkcionalnosti koje zahtevaju vašu saglasnost za korišćenje kolačića potencijalno nedostupne.
Čudesna karijera MINI Moke-a
British Motor Corporation je 1959. godine planirao da proizvede kompaktno vojno vozilo koristeći originalni MINI. Srećom, Alek Isigonis, MINI-jev dizajner, imao je nedovršen posao upravo u toj oblasti. Pre MINI-ja, radio je na amfibijskom vozilu Nuffield Gutty.
Issigonis je znao da će revolucionarni kompaktni dizajn MINI-ja biti pogodan za takvu upotrebu. Zajedno sa Džonom Šepardom – dizajnerom u BMC-u, koji je takođe radio na originalnom MINI-ju, kreirali su automobil bez vrata kodnog naziva „The Buckboard“.
Prvi prototipovi automobila proizvedeni su čak i pre nego što je prvi MINI sišao sa proizvodne trake. Međutim, zvanična proizvodnja još uvek nije počela. Između 1959. i 1963. godine, automobil je dizajniran i redizajniran da zadovolji potrebe britanske vojske.
Bilo je potrebno osmisliti način da automobili budu toliko laki, da se mogu posložiti jedan na drugi. To u praksi znači da je trebalo da budu toliko lagani da se mogu podići avionom i spustiti padobranom. U slučaju da se neko u tom vozilu zaglavi u blatu, četiri osobe bi bukvalno mogle da podignu auto i odnesu ga na sigurno.
Nažalost, bilo je nekih nedostataka koji su ga učinili neprikladnim za upotrebu, ali BMC nije želeo da odustane od tog automobila. Mislili su da može imati šansu na drugim tržištima, kao komercijalno vozilo za poljoprivrednike.
Međutim, optimizam je bio kratkog daha, jer ga je britanska vlada klasifikovala ne kao komercijalno, već kao putničko vozilo, što je značilo da je izizkivao veće poreze, što je predstavljalo veliki problem. Činilo se da se MINI Moke imati kratku, u osnovi nepostojeću karijeru.
Ali onda je na vrata pokucala potpuno nova prilika. BMC je ranije eksperimentisao sa automobilima za plažu, sa kolekcijom pod nazivom MINI Beach Cars. Dizajnirani bez B-stubova, prozora ili vrata, trebalo je da se voze do i sa jahte, oko plaže ili kroz teren za golf.
Ova ideja je bila udaljena od Moke-ove prvobitne namene, ali je auto bez napora prešao sa polja na more. Njegova prvobitna cena iz 1964. godine iznosila je samo 405 funti, uz napomenu da su suvozačka sedišta, ručke, grejač i gornji deo od platna bili opciona oprema.
Pošto je Moke bio jednostavan i kompaktan, ali i veoma prilagodljiv, omogućio je proizvođaču i vozačima da mu lako dodaju delove, čineći ga svojim ličnim malim automobilom.
Međunarodnu prepoznatljivost Moke je stekao kada su The Beach Boys – na vrhuncu svoje slave – pozirali pored njega tokom međunarodne turneje 1966. godine. MINI Moke je debitovao i na malom ekranu u hit britanskoj televizijskoj seriji „The Prisoner a year later“.
Zatim se pojavio u više filmova o Džejmsu Bondu: „You Only Live Twice“ (1967), „Live And Let Die“ (1973), „The Spy Who Loved Me“ (1977) i „Moonraker“ (1979).
Sa takvom popularnošću, nije ni čudo što je MINI Moke stalno bio u proizvodnji nakon što je prvi sišao sa proizvodne trake 1964. godine, ali je samo oko 1.500 prodato kupcima iz Velike Britanije. MINI Moke i britansko vreme nisu bili idealan par. Imao je veći uspeh širom sveta, od SAD i Sejšela, pa sve do Australije. Na tom kontinentu je imao ogromnu potražnju da je 1966. BMC osnovao fabriku u Sidneju za proizvodnju automobila.
Australijski Moke je pretrpeo neke izmene, ali je ujedno i unapređen, kako tehnički tako i dizajnerski. Verovatno najpoznatiji bio je MINI „Californian“, specijalna izvozna verzija Moke-a sa poznatim MINI motorom od 1275 kubika. Postojala je i pikap verzija MINI Moke-a iz 1975. godine, kao i jedna modifikovana za železničke usluge.
Kako se proizvodnja u Australiji gasila, British Leyland (u to vreme vlasnik MINI-ja) preselio je proizvodnju u Portugal, gde je MINI Moke redovno ažuriran, ostajući tako modern kroz vreme.
