BESKRAJNA LJUBAV PREMA MINI BRENDU

Japanac Kazuo Maruiama je jedan od najvernijih i najvećih ljubitelja MINI brenda. Ovaj 74-godišnjak je otkrio ljubav prema MINI automobilima još od 1960-ih. Mnogi istorijski modeli su izloženi u njegovoj radionici – uključujući jedan od najstarijih MINI-ja ikada, kao i specijalni trkački automobil Džona Kupera.

Kada su u pitanju kolekcionari automobila u Japanu, malo ko može da se takmiči sa Marujamom, koji poseduje prostor nalik muzeju u centru Tokija i spektakularna vozila od kojih se mnoga ne mogu pronaći nigde drugde.

Među njima je i jedan od najstarijih MINI-ja na svetu, koji je dobio kao poklon od pronalazača automobila, Aleka Isigonisa. 

Isigonis, Maruiamin dobar prijatelj, poklonio je istorijski automobil Japancu u znak zahvalnosti za sve što je učinio da pomogne kompaniji. U pitanju je drugi MINI koji je napravljen i bio je prototip koji nije izašao na tržište. Prvi je korišćen isključivo za testiranje sudara, tako da odavno ne postoji.

Poznat kao čovek koji je oživeo klasični MINI kada se brend borio za prodaju 1980-ih, Maruiama decenijama sakuplja, obnavlja, prodaje, popravlja i naravno, vozi legendarna MINI vozila.

Njegova garaža, koja je skriveni dragulj, nezaobilazno je mesto za uživanje ljubitelja automobila koji dolaze u glavni grad Japana. Maruiama se može pohvaliti istorijskim fotografijama i velikim izborom dodatne opreme pored svih MINI automobile koje sakuplja.

Putovanje u Francusku je pokrenulo njegovo interesovanje za originalni hečbek model sa dvoja vrata. „Kada sam bio u poseti Francuskoj kasnih 1960-ih, video sam mnoge MINI automobile, koji su tada bili veoma popularni“, priseća se Maruiama.

Nakon tog putovanja, japanski biznismen je prodaju MINI-ja učinio svojim životnim pozivom, osnivajući „MINI Maruiama” 1973. godine. Sticajem okolnosti, on je čitavog života bio okružen automobilima, dok je njegov otac vodio taksi firmu, a potom i radionicu za popravku automobila.

U kasnim tinejdžerskim godinama kupio je Ferrari 275 GTB, što ga je učinilo prvim vlasnikom Ferarija u Japanu. Od tada je uspeo da sakupi neke od najtraženijih i jedinstvenih vozila na planeti.

Međutim, upravo njegova MINI kolekcija je ono što mu, kako navodi, pruža najveće zadovoljstvo. Svoj prvi MINI kupio je 1968. godine. „Japan je uvezao MINI u proleće 1960. godine; međutim, običnim ljudima ovde je i dalje bilo prilično teško da kupuju automobile tada, jer smo izgubili rat i nametnuli su nam mnoga ograničenja“, seća se Marujama.

Drugi problem bio je kurs, jer je funta bila tako visoka u poređenju sa jenom. „Bio je to skroman automobil namenjen domaćinstvima sa niskim primanjima koji je namerno dizajniran da se vozi i održava tokom dužeg perioda i po razumnoj ceni, ali u Japanu je postao luksuzna stvar, jer je ovde bio tako skup“, nastavlja Maruiama.

Prema Maruiami, činjenica da većina ljudi u Japanu nije mogla da priušti MINI učinila ga je privlačnijim. Posedovanje MINI-ja u Velikoj Britaniji bilo je u trendu, ali u Japanu je imao više statusni simbol. Povrh toga, japanski potrošači su voleli veličinu automobila i njegovu efikasnost.

Bio je to automobil u koji se Maruiama zaljubio, nakon čega je odlučno želeo da pomogne brendu da uspe u Japanu, čak i kada su drugi naizgled odustali od njega. „Kako je Japan doživeo brz ekonomski rast 1970-ih, na tržište su izašli jeftiniji, ali efikasniji automobili, koji su MINI praktično smatrali zastarelim“, kaže on. „Uprkos njegovom padu, nastavio sam da garantujem za MINI. Verujem da je ovo izgradilo osnovu za njegovu popularnost u Japanu danas.“

Maruiama je napravio i sopstvene verzije MINI-ja. On je razgovarao je sa inženjerima o modifikacijama uz pomoć kojih bi pretvorio svoje ideje u nešto opipljivo. Bilo je potrebno četiri godine da se završi projekat, ali na kraju je imao ono što on naziva svojim „automobilom iz snova“, koji je izgledao poput klasičnog MINI-ja, ali je imao i prilagođeni zadnji spojler za prtljažnik, udobnija sedišta i razne druge detalje kako bi se izdvojio od ostalih.

To je bio samo početak. Kasnih 70-ih, Maruiama je sklopio dogovor sa Džonom Kuperom, legendom auto trka koji je rekonstruisao MINI nedugo nakon njegovog debitovanja, da modifikuje i redizajnira donatorske automobile modela Mini Cooper S tako da japanskim potrošačima budu lakši za vožnju.

Napravljeno je oko 1.600 MINI-ja sa sopstvenim brojevima šasije. Znao je da je važno obrazovati ljude u svojoj zemlji kako najbolje da tretiraju svoje MINI automobile, kako bi mogli da ih voze i do 30 godina bez velikih troškova održavanja.

Početkom 80-ih postojao samo relativno mali broj posvećenih fanova zainteresovanih za kupovinu MINI-ja, Maruiama je razvio strategiju za povećanje interesovanja za automobil. On je obezbedio vozila modifikovana u njegovoj kompaniji da se koriste kao rekviziti u reklamama i televizijskim reklamama.

Dodatna ekspozicija je imala željeni efekat. Pojavili su se novi obožavatelji, uključujući mnoge žene koje su smatrale da je MINI šarmantan i moderan. Japan je u to vreme prolazio kroz nešto poput „retro buma“ i MINI je izazivao onaj nostalgičan osećaj, podsećajući ljude na drugačija vremena.

Britanski proizvođač automobila Rover je tada zvanično počeo da izvozi MINI u Japan 1985. godine. Iako je dizajn ostao isti, britanska fabrika automobilima je za japansko tržište dodala više hroma i kože.

Ubrzo je više od polovine MINI-ja proizvedenih u Velikoj Britaniji otpremljeno u Japan. Krajem 80-ih, razmišljalo se i o prekidu proizvodnje automobila zbog slabe prodaje u Evropi. Tržište dalekog istoka ga je efikasno održalo u životu. Bez uticaja jednog čoveka to verovatno ne bi bilo moguće.

Maruiama je bio ključ uspeha MINI automobila u Japanu, a svi koji su bili povezani sa MINI-jem cenili su njegove poduhvate. To je, naravno, uključivalo i Džona Kupera, sa kojim je uspostavio blisku vezu. Britanac koji je napravio revoluciju u trkama Formule 1, imao je veliko poštovanje prema Marujami, što je bilo obostrano.

Međutim, Maruiama se ne ponosi samo automobilima iz svoje kolekcije. Bicikl koji je napravio za Kupera takođe zauzima posebno mesto u njegovom srcu. „Imao je 65 godina i ugojio se“, kaže Maruiama o svom starom prijatelju koji je umro 2000. godine u 77. godini. „Poklonio sam mu ga, jer sam želeo da ostane zdrav. Mnogo sam mislio o njemu. Bio je neko kome sam se zaista divio.”

Slušajući Maruiamu kako govori, možete osetiti da je i danas podjednako oduševljen MINI-jem kao i pre pet decenija. On takože kaže i to da ni za šta ne bi prodao svoju kolekciju. Njegova strast prema automobilima se nikada nije smanjila i predstavlja važan deo njegovog života, što će i nastaviti da bude u budućnosti.