ZELENO PUTOVANJE KROZ SINGAPUR.

Kada je reč o održivosti, Singapur ima za cilj da do 2030. godine postane gotovo klimatski neutralan „grad u prirodi“, zato je MINI rešio da poseti ljude koji svakodnevno rade na ovom cilju.

Sa leve strane plaža i more, sa desne strane bujno zelenilo tropskog bilja. MINI Cooper SE krstari ka centru grada širokim autoputem. Ovde u Singapuru, ostrvskom gradu-državi, koja se prostire na samo 730km², živi skoro 5,5 miliona ljudi. Kroz veliki panoramski krov potpuno električnog MINI-ja (u Rebel Green boji koji savršeno odgovara lokaciji) gledamo u guste krošnje drveća, dok viseće bašte prekrivaju fasade nebodera poput zelenih haljina.

Međutim, Singapur namerava da ide dalje: do 2030. godine, ne samo da želi da bude zeleniji od bilo kog drugog milionskog grada, već i prvi na svetu koji će biti gotovo klimatski neutralan. Postavlja se pitanje - da li je to ambiciozna vizija - ili realna?

Neko ko može da nam objasni kako Singapur namerava da postigne „zeleno čudo“ je arhitekta Ian Folain. Njegova kompanija „WY-TO” bavi se projektima koji koriste prirodu kao kanal povezivanja i optimizaciju društvenog angažmana.

„Kako gradovi napreduju, majka priroda takođe treba da cveta pored njih“, kaže Francuz, koji živi u Singapuru poslednjih 14 godina. Ovom prilikom Folain nas je poveo u park Bishan-Ang Mo Kio, istiući kako njegove ogromne zelene površine savršeno prikazuju nagrade urbanog zgušnjavanja u prirodi.

Tokom ekskurzije sa Folainom u potpuno električnom MINI-ju, pričamo o istoriji Singapura, kome je u DNK veza između ljudi i prirode. Ubrzo nakon što je Singapur postao nezavisna država 1965. godine, njegov prvi premijer Li Guangjao pokrenuo je inicijativu koja je trebalo da transformiše Singapur u „grad-vrt”. 

Iako su zasađeni milioni drveća i stvorene su velike zelene površine, dinamičan rast Singapura je značio da su gigantski građevinski projekti dobili prednost i da su se oblikovale čitave nove oblasti.

Prva promena paradigme počela je 1990-ih - novi neboderi morali su biti održiviji. „Žive fasade“ su sve više karakterisale gradski pejzaž, a efikasno korišćenje resursa postalo je obavezno. Nastali su i novi parkovi. Od 2019. grad je otpočeo sa još jednim novim pristupom. Sada, kada se rastuće temperature i klimatske promene više ne mogu ignorisati, Singapur planira da se transformiše u „grad u prirodi“ – sa ciljem da u velikoj meri bude klimatski neutralan za samo nekoliko godina, uokvirio je i usvojio Zeleni plan 2030, koji definiše prekretnice za taj poduhvat.

To uključuje sadnju još milion stabala, dramatično smanjenje potrošnje energije i vode, kao i vraćanje neiskorišćenog zemljišta. Oživljavanje prirode je ono što karakteriše Bishan-Ang Mo Kio park, jedan od singapurskih izložbenih projekata, koji su realizovali arhitekte iz sudija „Ramboll Studio Dreiseitl” u koji nas Folain sada vozi u MINI-ju.

Ušuškana zelena oaza se prostire na 65 hektara. U centru pažnje je naturalizovani betonski kanal za navodnjavanje koji je pažljivo izgrađen pre deset godina, kako bi se suočio sa izazovima poplava i povećao prirodni biodiverzitet.

I zaista, od njegovog ponovnog preobražaja ovde su se naselile mnoge životinjske i biljne vrste. Najvažnija stvar, prema Folainu, je ta da je park postao omiljeno mesto na otvorenom za okolne zajednice. Danas se okrug smatra modelom projekta za život blizu prirode u izuzetno gusto naseljenom urbanom području, a što je arhitekti posebno važno: „Park Bishan-Ang Mo Kio pokazuje da integrisanje prirode može povećati blagostanje.”

Dok smo lagano vozili MINI prema bujnom zelenilu, već smo mogli da vidimo poznate znamenitosti i atrakcije izdaleka - superdrveće. Ovih 18 čeličnih stabala, od kojih najviše dostiže 50 metara, čine okosnicu parka. Stotine hiljada biljaka „penju“ se uz njihova debla.

Adison Goh, direktor za tehnologiju i održivost parka, vodi nas do 22 metra visokog prolaza koji povezuje dva superdrveta. Odavde imamo neverovatan pogled na praktično ceo teren, uključujući dve zimske bašte koje se uzdižu iznad parka, poput džinovskih staklenih kornjača.

„Vrtovi su dizajnirani da budu više od rekreativnog prostora; oni su takođe važan element strategije održivosti Singapura“, objašnjava Goh. „Na primer, sa superdrvećima pokazujemo kako pametna tehnologija može da oponaša prirodu. Neki od njih su opremljeni solarnim panelima. Takođe, imamo postrojenje za obnovljivu energiju na licu mesta pomoću koje proizvodimo energiju za rashladne sisteme u zimskim vrtovima spaljivanjem mrtvog lišća i korova sakupljenog kako iz bašta tako i iz okoline Singapura.”

Nastavljamo dalje naše MINI Cooper SE putovanje do sledeće stanice. Gužva je velika, ali to nije iznenađujuće, jer se stanovništvo više nego utrostručilo od osnivanja Singapura. Gotovo sva hrana koju konzumira njeno stanovništvo mora biti uvezena. Plan za budućnost predviđa da će do 30% potreba građana biti pokriveno lokalno uzgojenom hranom do 2030. godine.

Sastajemo se sa Bjornom Louom u njegovoj bašti na vrhu hotelskog nebodera u blizini luke. Lou je ranije bio marketing menadžer u Londonu. Istovremeno, počeo je da se interesuje i za poljoprivredu. „Bio sam potpuno fasciniran time, jer kao neko ko je odrastao u Singapuru, zapravo nisam znao odakle dolazi naša hrana.”

Lou ističe da je njegov Edible Garden City biznis kao i svaki drugi, što znači da je orijentisan na profit, ali da njegova lična motivacija ide dalje od toga. „Baštanstvo ima i društvenu dimenziju koju želimo da promovišemo“, objašnjava on.

Lou i njegov tim takođe vode malu farmu u okrugu Kvinstaun, gde drže kurseve baštovanstva za decu predškolskog i školskog uzrasta. Takođe, drže radionice u visokim stambenim naseljima o uzgajanju povrća sa aktivnim starijim građanima na zemljištu zajednice.

Strast kao snažan pokretač zelene transformacije – to je moto modnih dizajnera Gin Li i Tamira Niva, koje posećujemo u njihovoj prodavnici u tržnom centru. Singapursko-izraelski par je 2011. godine pokrenuo sopstvenu modnu marku GINLEE koja štedi resurse. Stoga, savršeno odgovara singapurskoj viziji budućnosti.

„Koristimo izdržljive materijale i klasične krojeve koji nikada ne izlaze iz mode“, kaže Li. „Naši komadi nisu dizajnirani da se odbace nakon samo nekoliko meseci Međutim, postoji još jedna dimenzija njihove ideje o održivoj modi: prepoznatljivi otisak logoa, koji je utisnut parom na etiketu. Ali, kakve to veze ima sa održivošću? U njihovoj radionici kupci se mogu sami uključiti u proces dizajna i mogu kreirati bluze ili torbe odabirom boje tkanine i primenom utisnutog logotipa. Ideja koja stoji iza ovoga je da će se više ceniti komad odeće u čijoj ste izradi učestvovali i da ćete više brinuti o njemu.

Naše zeleno putovanje u MINI Cooper SE se završava i sada je vreme za odmor i punjenje na jednom od brojnih gradskih punjača za EV.